Zalivanje fisura – Kako tačno funkcioniše i koliko je efikasno?

Kada ljudi čuju za proceduru kao što je zalivanje fisura, često se zapitaju da li je to zaista potrebno. Zašto se uopšte truditi da se zaštite te sitne pukotine na zubima?

Odgovor je vrlo jednostavan – ako postoji jednostavan način da se spreče bolni problemi kao što su karijes i plombiranje, zašto ga ne bismo iskoristili?

Ova procedura deluje kao mali korak, ali u stvarnosti može napraviti ogromnu razliku za zdravlje zuba, posebno kod dece. Hajde da detaljnije prodiskutujemo o ovoj proceduri.

Šta zapravo predstavlja zalivanje fisura?

Zubi imaju neravne površine, naročito na kutnjacima i pretkutnjacima. Te oblasti obiluju udubljenjima i pukotinama poznatim kao fisure.

Ostaci hrane i bakterije obožavaju takva mesta jer se tu bez problema talože. Vremenom se stvara idealna osnova za karijes, naročito kod mlađih pacijenata koji nisu vešti u pranju zuba.

Zalivanje fisura podrazumeva nanošenje tankog sloja specijalnog materijala (tzv. zalivača) na te sitne pukotine. Na taj način se stvara glatka površina koju četkica lakše dostiže.

Ovakva zaštita može da umanji rizik od nastanka karijesa i do 80%, što i te kako štedi vreme, novac i neprijatne stomatološke intervencije.

Zašto baš bočni zubi?

Mladi pacijenti najčešće ne obraćaju puno pažnje na kutnjake kada peru zube. Sve se svodi na kratko „preletanje“ četkicom, dok se najviše fokusiraju na prednje zube, jer njih vide u ogledalu. Međutim, bočne regije su kritične.

• Fisure su dublje i teže dostupne.
• Žvakanje ostavlja sitne naslage na tim mestima.
• Prerana pojava karijesa na tek izniklim stalnim molarima otežava dalji razvoj vilice.

Drugim rečima, ako se ne obezbede adekvatnim zalivanjem, postoji velika šansa da će doći do kvarova.

Kada govorim o stalnim molarima koji niču oko šeste godine, tu je posebna odgovornost stomatologa i roditelja da sačuvaju te zube na vreme.

Jednostavan tok procedure

Mnogi zamišljaju da je reč o nekom složenom tretmanu koji traje satima. Istina je da ceo proces uglavnom ne prelazi desetak minuta po zubu i ne izaziva bol. U sklopu procedure rade se sledeći koraci:

1. Čišćenje i priprema

• Zubna površina se temeljno opere mekom rotirajućom četkicom.
• Koristi se specijalna pasta koja uklanja naslage i ostatke hrane.

2. Kiselina za bolje vezivanje

• Nanosi se blaga kiselina, koja griznu površinu čini idealnom za prijanjanje zalivača.

3. Aplikacija zalivača

• Tečni zalivač se sipa u fisure.
• Glatko popunjavanje sprečava zadržavanje bakterija.

4. Očvršćavanje

• Upotrebljava se polimerizaciona lampa kako bi se materijal brzo stvrdnuo.
• Obrazuje se trajan, gladak zaštitni sloj.

Najbolji deo je što pacijent odmah može da nastavi s normalnim aktivnostima. Nakon što napusti ordinaciju, nema posebnih ograničenja u jelu i piću.

Materijal koji navodno ‘propada’

Pojedini pacijenti misle da će se taj materija koji se koristi pri ovim zahtvatima brzo trošiti i da je nepotrebno plaćati nešto što traje „kratko“. Šta god da stavimo na zub, nećemo ga tu zabetonirati do kraja života.

Zalivači se menjaju i troše najčešće u rasponu od 2 do 5 godina. Ali, čak i ako se oslabi posle dve godine, vreme u kojem je štitio zub nije beznačajno.

U međuvremenu, pacijent (obično je to slučaj kod dece) prelazi u fazu kada sve bolje pere zube i razvija zdravije navike. Kome je draže da se svake godine radi plomba? Daleko je bolje pružiti dodatni sloj zaštite i time smanjiti rizik od bušenja i nerviranja.

Pitanje efikasnosti

Svaka stomatološka procedura može biti dovedena u pitanje. Tu i tamo čujem „Zašto se preporučuje baš meni? Je l’ to samo još jedan način da se uzme novac?“ Razumem sumnju, jer su mnogi pacijenti bombardovani raznim marketinškim trikovima.

Ipak, istraživanja nisu nastala iz novinarskih spinova, već iz naučnog rada. Pokazano je da ova vrsta zaštite smanjuje verovatnoću nastanka karijesa za 80%.

Taj procenat nije stvoren iz nečijeg hira; objavljen je u uglednim stomatološkim časopisima. Naravno, ni jedna procedura nije magični štapić.

Pacijent mora paziti na higijenu, redovno prati zube pastom koja sadrži fluor i dolaziti na kontrole. Samo kombinacijom kvalitetne kućne nege i profesionalnih tretmana može se održati dugotrajno zdravlje zuba.

Konkretni razlozi za primenu kod dece

Najčešće se zalivanje fisura radi kod dece i adolescenata, pa se neko može zapitati zašto baš ta populacija. Navešću nekoliko stvari koje se vide svaki dan u praksi:

• Nicanje prvih stalnih molara oko šeste godine: Ti zubi treba da služe decu tokom većeg dela života. Zaista nema smisla dopustiti da se pokvare ubrzo nakon što izbiju.
• Lošije navike pranja zuba: Deca često žure tokom jutarnjeg i večernjeg pranja zuba.
• Rizik od ranog karijesa: U ranoj mladosti formiraju se obrasci ishrane (slatkiši, gazirani sokovi) koji pospešuju razmnožavanje bakterija.

Šta ako pacijent već ima karijes u fisuri?

Ukoliko se ispostavi da je karijes već počeo da nagriza zub, zalivanje nije ispravno rešenje. Karijesno tkivo mora da se ukloni i da se postavi plomba. Mnogo ljudi previdi tu činjenicu.

Prava procena zahteva iskustvo i dobru dijagnostiku. Nekada se na prvi pogled čini da je površina samo blago pigmentisana, ali snimak otkrije dublje oštećenje.

Zato je izuzetno važno da stomatolog pregleda zub, snimi ga po potrebi i tek onda se krene u zaštitu. Ne vredi lepiti zaštitnu foliju na rupu punu bakterija.

Rizici i ograničenja

Ne postoji postupak koji je 100% bez problema, pa tako ni zalivanje fisura. Najveći rizik je da, ako zub nije temeljno očišćen, bakterije ostanu zarobljene ispod materijala. Tada se može dogoditi da se ispod tog sloja stvori karijes.

Zbog toga je važno birati kvalitetnu ordinaciju i iskusnog stomatologa. Svakako, procedura je brza i bezbolna, ali zahteva preciznost. Drugo ograničenje jeste taj vremenski vek materijala.

Kao što sam napomenuo, posle nekog perioda može biti potrebna obnova ili zamena zalivača. Pacijent treba da bude svestan da će morati da prati stanje zuba i eventualno ponovo posetiti ordinaciju.

U čemu je zaista korist zalivanja fisura?

1. Prevencija karijesa: Najvažnija korist je smanjena pojava karijesa na mestima koja su najugroženija.
2. Bezbolan proces: Za razliku od klasičnog popravka zuba, nema brušenja ni anestezije.
3. Brza procedura: Sve je gotovo za nekoliko minuta. Može da se odradi u istoj poseti kada se radi kontrola ili fluoridacija.
4. Pogodno za najmlađe: Deca inače ne vole odlazak kod stomatologa, ali ovde nema buke i iglica, što značajno smanjuje strah.
5. Bolja higijena: Fisure ispunjene materijalom sprečavaju nakupljanje plaka u dubini zuba. Četkica efikasnije čisti glatku površinu.

Pojedinci smatraju da nije vredno troška, ali iskustvo pokazuje suprotno. Što manje karijesa, to manje straha od stomatologa, a i manji izdaci na plombe i moguće krunice u budućnosti.

Može li se zalivanje fisura kombinovati sa drugim tretmanima?

Naravno. Ne postoji prepreka da se, recimo, prvo odradi fluoridacija, a zatim zalivanje fisura. Fluoridacija ojačava gleđ, dok zalivač mehanički brani udubljenja. Kada se koristi više preventivnih metoda, oralno zdravlje prelazi na viši nivo.

Dobra kombinacija je i stalna edukacija pacijenta o pravilnom načinu pranja zuba. Korišćenje konca ili interdentalnih četkica, česta kontrola i pravilna ishrana upotpuniće svaku proceduru.

Kada nije preporučljivo zalivati?

Postoji nekoliko situacija kada zalivanje fisura neće biti pravi izbor:

• Postoji već formiran karijes: Kako sam već pomenuo, nema smisla pokrivati kvar.
• Fisure su plitke: Neki pacijenti imaju takav oblik zuba da se udubljenja samostalno „čiste“ tokom žvakanja.
• Nedostatak saradnje: Kod ekstremne anksioznosti ili nemogućnosti da pacijent mirno sedi, procedura se otežava. Međutim, ako se pacijent plaši, često je lakše obaviti upravo zalivanje fisura jer ne boli, a traje kratko.

Koliko često treba ići na kontrolu?

Ne treba dramiti i trčati kod stomatologa svaki mesec, ali redovna kontrola na 6 ili 12 meseci i te kako znači. Pregledi su brzi, proveri se status zalivača i, ako je potrebno, uradi se dopuna. To je daleko bezbolnije od kompletne popravke zuba.

Posebno savetujem da se isprate prvi stalni molari kod dece, jer su oni najranjiviji odmah nakon nicanja. Kada prođe nekoliko godina i navike se ustale, rizik od karijesa naglo opada. Sve je stvar prelaznog perioda koji može biti prilično opasan za mlade zube.

Zašto neki pacijenti izbegavaju ovu proceduru?

Mnogi nisu ni čuli za nju, dok su drugi potpuno skeptični, smatrajući da im nije neophodna dodatna zaštita. Neki sumnjaju u dugotrajnost, a ima i onih koji zaziru od „hemikalija“.

Ipak, materijali koji se koriste su provereni, netoksični i prilagođeni oralnoj sredini. Pored toga, cena zalivanja fisura je znatno niža od nadoknađivanja ozbiljno oštećenog zuba. Da ne pominjem koliko bol i neprijatnosti mogu da se izbegnu ranom preventivom.

Zalivanje fisura je vrhunski metod prevencije

Zalivanje fisura spada u jednu od najpraktičnijih strategija za očuvanje zdravlja zuba kod dece i tinejdžera, a često i kod odraslih s visokim rizikom od karijesa. Postupak je brz, ne boli i znatno smanjuje pojavu kvarova.

Naravno, nije zamena za redovnu higijenu i posete stomatologu, ali može biti moćno oružje u borbi protiv karijesa na bočnim zubima. Kratka, brza i učinkovita mera koja štedi živce, novac i zubnu gleđ.