Gingivitis (upala desni) – iskustva pacijenata i saveti stomatologa

U stomatologiji postoje problemi koji su tihi, uporni i često zanemareni – a jedan od njih je svakako gingivitis, odnosno upala desni.

Iako naizgled bezazlena, ova pojava može da bude prvi znak ozbiljnijih bolesti desni. Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da mnogi pacijenti ni ne znaju da je imaju dok ne postane kasno.

S godinama iskustva možemo da potvrdimo da je gingivitis jedan od najčešćih problema sa kojima se pacijenti susreću, i to svih dobra uzrasta. Ono što je vest je da je u većini slučajeva stanje potpuno reverzibilno ako se prepozna na vreme i ako se preduzmu pravi koraci.

U nastavku ćete saznatii sve što je važno da znate o upalama desni – konkretno, jasno i bez komplikovanih termina.

Šta je zapravo gingivitis?

Gingivitis je upala desni uzrokovana nagomilavanjem dentalnog plaka – bezbojne, lepljive mase bakterija koja se stvara na zubima, naročito duž linije desni.

Kada se plak ne ukloni redovnim pranjem i čišćenjem zuba koncem, on može da iritira meka tkiva i izazove crvenilo, oticanje i krvarenje desni.

Važno je razlikovati gingivitis od ozbiljnijih oblika parodontalnih bolesti. Gingivitis je početni stadijum. Ako se zanemari, može da pređe u parodontitis – stanje koje uzrokuje povlačenje desni, gubitak potpornog tkiva i na kraju – zuba.

Koji su najčešći simptomi?

Pacijenti često nemaju bol, zbog čega simptomi lako promaknu. Ali postoje znaci koji se ne bi smeli ignorisati:

Ukoliko se bar dva od ovih simptoma javljaju učestalo, postoji velika verovatnoća da se razvija gingivitis.

Najčešći uzroci i kako ih kontrolisati

Gingivitis se gotovo uvek razvija zbog loše oralne higijene, ali postoje i drugi faktori koji doprinose njegovom razvoju. Evo nekoliko najčešćih:

1. Nedovoljno ili nepravilno pranje zuba

Brzo pranje koje traje manje od minuta ili preskakanje večernje higijene stvara idealno okruženje za plak. Zubna četkica ne može sve sama – potreban je i konac ili interdentalne četkice.

2. Pušenje

Nikotin sužava krvne sudove u desnima, što smanjuje njihovu sposobnost da se bore protiv infekcija. Kod pušača su simptomi često prikriveni, što dodatno otežava rano otkrivanje.

3. Hormonske promene

Trudnoća, pubertet i menopauza mogu da izazovu pojačanu reakciju desni na prisustvo plaka. U tim periodima, potrebna je dodatna pažnja.

4. Hronične bolesti

Dijabetes, leukemija i druge sistemske bolesti remete prirodnu odbranu organizma i olakšavaju razvoj infekcija u desnima.

5. Nepravilno postavljene plombe i krunice

Ako zubna nadoknada nije precizno izrađena, može da zadržava hranu i bakterije, stvarajući lokalizovani džep plaka.

Kako izgleda dijagnostika u našoj ordinaciji

U našoj ordinaciji se dijagnoza gingivitisa postavlja veoma jednostavno, ali važno je da znate sve detalje. Pregled obuhvata:

U nekim slučajevima predlažemo i rendgenski snimak da bi se proverilo da li je došlo do gubitka kosti.

Lečenje (šta funkcioniše i šta ne treba izostaviti)

Kada se dijagnostikuje gingivitis, terapija zavisi od uzroka i stadijuma. U većini slučajeva nije potrebna invazivna intervencija, ali doslednost je izuzetno važna.

Profesionalno čišćenje zuba

Prvi korak je uvek uklanjanje plaka i kamenca, jer ih pacijent kod kuće ne može sam odstraniti. To se radi ultrazvučnim aparatom i specijalnim ručnim instrumentima. U zavisnosti od stanja desni, tretman može biti urađen u jednoj ili više poseta.

Korekcija oralne higijene

Nema tretmana koji može da zameni pravilno i redovno pranje zuba. Često objašnjavamo tehniku pranja koja se fokusira na liniju desni – najčešće tzv. „modifikovana BASS tehnika“, kojom se četkicom blagim kružnim pokretima ulazi između zuba i desni.

Uz to se preporučuje:

Praktične smernice za svakodnevnu higijenu

Šta ako se gingivitis ne leči?

Zanemaren gingivitis prelazi u parodontitis – a to više nije samo problem desni. U pitanju je hronično oboljenje koje vodi ka gubitku potporne kosti, a samim tim i zuba.

Pored toga, brojna istraživanja pokazala su vezu između nelečene parodontalne bolesti i:

Jedan od najčešćih razloga za gubitak zuba kod odraslih nije karijes – već parodontopatija. Sve počinje kao „blaga“ upala desni.

Kada se treba javiti stomatologu?

Čim primetite krvarenje desni, naročito ako se dešava više dana zaredom, nije nešto što treba ignorisati. Ne čekajte da bol postane jači – kod gingivitisa se to često nikad i ne desi, što dodatno zavarava.

Osim toga, preporučujemo pregled i ako:

Koliko brzo se gingivitis može povući?

Ako se terapija sprovodi dosledno, poboljšanje se vidi već nakon nekoliko dana – desni više ne krvare, smanjuje se crvenilo i osećaj osetljivosti. Međutim, potpuno povlačenje simptoma može potrajati i do dve nedelje, u zavisnosti od težine stanja.

Ako je upala uznapredovala i prešla u hronični oblik, potrebna je dodatna terapija, uključujući dubinsko čišćenje tzv. kiretažu, pa i eventualnu saradnju sa parodontologom.

Prevencija

Iako često viđen, gingivitis je jedan od onih problema koji se vrlo lako može sprečiti redovnom i pravilnom higijenom. Evo nekoliko osnovnih saveta koji mogu pomoći:

• Ne preskakati večernje pranje zuba – noć je vreme kada je pljuvačka slabija, pa je zaštita manja
• Koristiti interdentalne četkice bez izgovora – plak između zuba je najtvrdoglaviji
• Redovno menjati četkicu – stare dlačice ne čiste dovoljno
• Posete stomatologu ne ostavljati za kasnije – kontrola na svakih 6 meseci može sprečiti mnogo veće probleme

Za kraj…

Gingivitis nije strašan – ako se prepozna na vreme i ako se deluje kako treba. Nažalost, mnogi ga ignorišu dok ne postane ozbiljan. Najuspešniji tretmani su oni koji se sprovode uz dobru komunikaciju, jasne informacije i redovnu higijenu kod kuće.

Desni nisu samo okvir za osmeh nego i pokazatelj zdravlja celog organizma. Ako se o njima brinete kao što se brinete o zubima, imate dobre šanse da zadržite i jedno i drugo – zdrave, jake i dugoročno funkcionalne.

Ako ste primetili promene u desnim, ne čekajte. Jedan pregled može da napravi veliku razliku.