Estetski momenat često prednjači kada neko krene u priču o savršenom osmehu. Boja zuba ume da bude presudan faktor u toj zamisli. Česta je zabluda da samo ekstremno blede nijanse daju onaj poželjan “filmski” efekat, ali praksa u ordinaciji govori drugačije.
Suviše bela boja, pogotovo ako ne uklapa s prirodnim tonom kože i bojom očiju, ume da deluje veštački. Pacijenti često s oduševljenjem traže B1, u nadi da će izgledati kao zvezde s ekrana i imati poznati “Hollywood smile,” ali neretko ostanu iznenađeni kako to zapravo izgleda uživo.
Ironija leži u činjenici da mnogi jure za onim što deluje neprirodno, iako tvrde da žele “prirodan” rezultat. Niko ne kaže da svetlija nijansa nije atraktivna, ali svakako treba biti realan. Danas ćemo prodiskutovati o bojama zuba i razlikama između njih.
Skala VITA nijansi – grupisanje A, B, C i D
Standardna VITA skala obuhvata četiri osnovne grupe: A, B, C i D, pri čemu se svaka grupa povezuje s karakterističnim tonovima:
- A (crvenkasto-smeđa) – A1, A2, A3, A3.5, A4
- B (crvenkasto-žuta) – B1, B2, B3, B4
- C (sivkasta) – C1, C2, C3, C4
- D (crvenkasto-sivkasta) – D2, D3, D4
Broj u oznaci označava koliko je zub svetao ili taman. Na primer, A1 je svetliji od A2, a B1 je svetliji od B2. Dakle, što je broj manji, nijansa je “belja.”
Svaka grupa ima svoje specifičnosti, ali većina pacijenata obraća pažnju na A i B kategorije. C i D nijanse su isto važne, no one dolaze do izražaja u situacijama kada pacijenti imaju sivi ili crvenkasto-sivkasti ton koji žele da usaglase s protetikom ili izbeljivanjem.
Mnogo se priča o A1, A2, A3, B1 i B2, jer su najčešći “favoriti.” Neko voli malo jači kontrast, dok drugi preferiraju diskretno uklapanje s prirodnim tenom.
Detalji o najpopularnijim nijansama – A1, A2, A3, B1 i B2
A1 boja zuba – Izgled izbeljenih zuba bez ekstremne veštačnosti
View this post on Instagram
Prva asocijacija pri pominjanju A1 najčešće je “super belina,” ali ne baš kao kreč. Ova nijansa ume da izgleda privlačno, naročito kod mlađih osoba ili onih s prirodno svetlijom kožom. Ono što je sigurno je da je izgled veoma prirodan.
Idealna je za one koji hoće primetan, osvežavajući sjaj bez prelaska u hladno, neonsko belo. Ipak, valja imati na umu da A1 nije univerzalno rešenje.
Ukoliko su nečiji zubi prirodno tamniji, da bi se stiglo do A1 tonova, možda će biti potrebno intenzivnije izbeljivanje ili veće intervencije (fasete, recimo). Neki su oduševljeni tim “svetlom” efektom, dok ima i onih kojima to deluje preterano.
A2 boja zuba – Zlatna sredina za one koji vole prirodan osmeh
A2 spada u nijansu svetle slonovače koja je ipak malo toplija i tamnija od A1. Prilično je zastupljena u širokoj populaciji i mnogi koji priželjkuju prirodnu belinu, bez preteranog upadanja u oči, rado biraju ovu varijantu.
Mnogi je opisuju kao “savršenu uravnoteženost” između želje za belinom i želje za neutralnim tonom.
Upravo zato je favorit među pacijentima koji se ne usuđuju na suviše hrabre izbore. Ona nudi dozu svežine, a ne izaziva sumnju okoline da su zubi prošli kroz “agresivno” izbeljivanje.
A3 boja zuba – Najčešći odraz realnosti
Statistika kaže da je ova nijansa prisutna kod većine stanovništva (čak 60–70%). To znači da će A3 zubi biti topli, blago žućkasti i savršeno uklopljeni u prirodan izgled mnogih ljudi.
Ima istine u tome da osobe s A3 nijansom ponekad vole da pobegnu u svetlije tonove, pa posegnu za izbeljivanjem. To nije uvek loša ideja, ali je dobro zapitati se koliko svetliju nijansu neko zaista želi.
Neko se opredeli za A2 ili A1 posle profesionalne procedure. Ipak, treba imati na umu da preveliki skok ume da rezultira “holivudskim sjajem” koji ne pristaje svakom licu i tenu. I tu je glavna ironija: ljudi kukaju da im je A3 “žut,” ali onda se žale da je A1 “veštački.”
B1 boja zuba – Ultimativna belina s crvenkasto-žutim podtonom
B1 važi za jednu od najsvetlijih prirodnih nijansi, mada poseduje blagu crvenkasto-žutu notu. U praksi se često vezuje za mlečne zube, pa je među stalnim zubima prilično retka.
Često se pacijenti iznenade kada saznaju da ta “filmska belina” s reklama zapravo može imati male varijacije prema žućkastom.
No, kad se pogleda u ogledalo, B1 i dalje izgleda sjajno, možda čak i “previše” u pojedinim slučajevima. Nekima je to idealan izbor za mladenčane fotografije, drugi ga “peglaju” kroz fasete. Sve zavisi od želje za efektom.
B2 boja zuba – Subtilna varijanta, jednako prirodna
B2 je nešto tamnija od B1, iako mnogi očekuju da će se ta dva tona drastično razlikovati. Ova nijansa je solidna opcija za ljude koji teže poboljšanju, a nemaju nameru da baš zaslepe sve oko sebe.
Dosledna je i pristaje velikom broju pacijenata, naročito onima s tamnijom kosom i tenom, jer ne izaziva prenaglašen kontrast.
Često sam bio svedok toga kako pacijenti zamisle B1 kao optimalno rešenje, a zatim shvate da B2 u njihovom slučaju mnogo bolje izgleda. Dakle, puko insistiranje na najbeljem tonu često nije pravi put.
Kako odabrati odgovarajuću nijansu?
Izbor zavisi od više faktora, uključujući ten kože, boju kose, boju očiju, prirodnu osnovnu nijansu zuba, ali i lične preferencije.
Ten kože, boja očiju i kose
Ljudi s izrazito tamnim tenom i tamnom kosom često izgledaju čudno ako izaberu nešto poput B1 ili A1. Kontrast zna biti toliki da osmeh deluje neprirodno, što na kraju dovede do osećaja nezadovoljstva.
S druge strane, osobe s bledom puti i svetlijim očima mogu da “iznesu” gotovo bilo koju svetliju nijansu. Ipak, ima i izuzetaka, jer sve zavisi od stila, pa se neki odlučuju baš za ekstremno bele nijanse kako bi naglasili glamur.
Stomatološko gledište je da treba pronaći ravnotežu, ali pacijenti, naravno, imaju poslednju reč.
Prirodni ton i lične preferencije
Kada neko već ima prirodno svetlije zube, put do B1 ili A1 nije dalek. Dovoljno je kratko izbeljivanje ili minimalne korekcije.
Ako su zubi prirodno tamni, a pacijent želi neku “svetlucavu” nijansu, potrebno je više koraka, kao što su duži ciklusi izbeljivanja ili protetske zamene (fasete ili krunice). Ta odluka ponekad iziskuje kompromis između željenog izgleda i zdravlja sopstvenih zuba.
Preterivanje s hemijskim tretmanima ume da dovede do osetljivosti, pa je mudro savetovati se o pravim merama.
Procena nijanse
U stomatologiji se tradicionalno koriste VITA vodiči, odnosno palete nijansi koje se fizički prislanjaju uz zub. Stomatolog tada poredi nijansu zuba s vodičem i određuje koja je najpribližnija.
Tu ljudsko oko igra glavnu ulogu, pa je uvek prisutna i određena subjektivnost. Na to utiču osvetljenje u ordinaciji, ali i trenutni uslovi poput boje ruža na usnama ili refleksija odeće.
Za precizniju procenu, danas postoje i digitalni skeneri i softveri. Na ekranu se odmah prikazuje koja nijansa iz palete je najbliža boji pacijentovog zuba. To je olakšanje i za stomatologa i za pacijenta, jer se smanjuje rizik od greške.
Međutim, ni tehnički alati nisu svemoćni, pošto postoje razlike u kalibraciji uređaja ili vrsti izvora svetlosti. Kombinacija tradicionalnog i digitalnog pristupa često daje najbolji rezultat.
Popravke i korekcije
Izbeljivanje
Jedna od najtraženijih procedura na svetu. Ljudi žele “brzu” korekciju i “bolji selfi.” Ako je osnovna nijansa A3, nekada je moguće dostići A1 ili B1 serijom tretmana.
Važno je znati da postoji granica koliko se zub može posvetleti, jer genetika i debljina gleđi takođe igraju ulogu.
Pritisak društva je ogroman, pa pacijenti ponekad zahtevaju više izbeljivanja nego što je preporučljivo. Takav pristup lako dovede do osetljivih i krhkih zuba, a sve zarad “savršenog” Instagrama. Nerazumno je žrtvovati zdravlje zuba zbog trenda, ali neki to i dalje rade.
Fasete i krunice
Uz današnju estetiku keramike, moguće je dobiti nijansu koja je svetlija od bilo čega u prirodi. Nekad je to i cilj – pacijenti prosto hoće “holivudski” osmeh bez mrlja i neravnina. Fasete se postavljaju na prednju površinu zuba, a krunice, po potrebi, obuhvataju ceo zub.
Ova rešenja nude trajnu svetlost i oblik po želji, ali i tu postoje rizici: potrebno je brušenje, troškovi su veći, a sam zahvat ne spada u minimalno invazivne ako se radi na više zuba.
Mnogi ipak prihvataju sve to jer žele konstantnu belinu i ujednačen izgled. Ponekad me pacijenti pitaju da li će B1 izgledati neprirodno ako stave fasete na sve vidljive zube.
Odgovor je uglavnom “moguće,” ali odluka nije moja već njihova. Ironično je da ljudi traže savete od stručnjaka, a onda često urade po svome.
Prirodne naspram veštačkih nijansi
Prirodni zubi obično imaju blage podtonove: crvenkast, žućkast ili čak siv. VITA skala to lepo klasifikuje kroz A, B, C i D grupe. Kada se radi izbeljivanje ili postavljaju veštački materijali, može se doći do uniformisane “blistave” bele.
Nekome je to vrhunac lepote, ali drugim ljudima izgleda hladno i neprijatno. U praksi, A1 ili B1 često deluju prirodnije pod veštačkim svetlom nego na dnevnom suncu. Zato mnogi tek napolju primete koliko su im zubi pobeleli i umeju da se uplaše refleksije.
S druge strane, A3 ili B2 zadržavaju toplinu, pa se lepše stapaju s prirodnim ambijentom. Sve zavisi od toga koliko neko voli da ističe svoj osmeh.
Veštačke nijanse su često želja kod ljudi koji hoće potpuni “makeover” ili su imali problema s tamnijim zubima od detinjstva. Bitno je da ne dođe do nesklada između želje za belinom i stvarne kompatibilnosti s licem.
Uvek savetujem pacijentima da razmisle o konačnom efektu. Isto tako, ne mora sve biti uniformno: neki biraju A1 za gornje zube, a A2 za donje, iako lično ne volim takve varijacije. Zubarska praksa zna da bude šarenolika.
Održavanje željene boje zuba
Posle izbeljivanja, postavljanja faseta ili krunica, održavanje je ključni korak. Nema poente u velikim ulaganjima ako se posle zapostavi higijena. Nekoliko osnovnih saveta:
- Redovno pranje zuba: Dva puta dnevno, minimum. Uvek naglasim pacijentima da je bolje potrošiti jedan minut duže s četkicom nego plaćati skupe korekcije.
- Upotreba zubnog konca: Naslage između zuba često promiču ljudima, a tu se talože pigmenti iz kafe, vina i sl.
- Profesionalno čišćenje kod stomatologa: Dva puta godišnje i nema brige o kamencu i površinskim flekama.
- Izbegavanje cigareta: Nikotin i katran ne samo da mogu zamrljati zube, već utiču i na opšte zdravlje usne duplje.
- Pažljivo s pastom za izbeljivanje: Koristi se povremeno, jer abrazivni sastojci mogu oštetiti gleđ ako se preteruje.
Negovanje navika nije nimalo glamurozno, ali svi bi da imaju “filmsku” boju zuba. Ironija je da se velika većina fokusira na kratkoročne tretmane umesto na redovnu negu.
Za kraj…
Izbor pravog tona zuba ume da deluje kao teška potraga, iako je stvar manje dramatična nego što se često prikazuje. Svako ko želi sjajnu belinu treba da razmotri lični ten, boju kose i očiju, te prirodnu osnovu zuba.
Nijanse kao što su A1 ili B1 mogu biti pun pogodak za neke, a za druge previše upadljive. Svakako su ovo neke od najprirodnijih boja. Varijante tipa A2, A3 ili B2 ostavljaju utisak topline i uobičajeno su rasprostranjene kod većine ljudi, pa su i praktičnije za svakodnevni život.
Profesionalna procena u ordinaciji jeste najvažniji korak, ali odluka o nivou “savršene” beline uvek ostaje individualna. Kao stomatolog, uvek preporučujem umerenost i sklad, a ne slepo praćenje trendova.
Ironično je što se mnogi žale na žućkaste nijanse, ali odbijaju da prestanu s kafom i cigaretama. Na kraju dana, sve je stvar prioriteta i realnih očekivanja.
